Трагикомедија у Врбасу

НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЦРНОГОРСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У Србији упутио је званичан захтев општини Врбас „за увођење црногорског језика у службену употребу“, будући да „по званичним резултатима пописа из 2011, у тој општини живи 17,5 одсто припадника црногорске заједнице.“

Чим је ту вест објавио сајт Б92, стигло је око 70 коментара. Неки су били сасвим кратки и емотивни, као „Каква трагикомедија!“, „Глупо политикантство!“, „Кретенизам и лицемерје“, или: „Његош и сви владари Црне Горе се преврћу у гробу!“ Поједини читаоци, међу којима и неки Врбашани, истакли су да се осећају као Црногорци, али да им је матерњи језик српски и да припадају Српској православној цркви. Начињена су поређења с положајем Срба у другим земљама. „У Вуковару“, пише један читалац, „има преко 30% Срба и не дају им ћириличне натписе, а ови са 17,5% хоће свој језик!“ Један коментатор с иронијом пише: „Ипак су Аустријанци, Американци, Шкоти, Канађани, Бразилци и Аустралијанци глупи и безначајни народи кад немају свој језик и писмо, нити су у стању да га створе, као ови Црногорци из Врбаса!“ Један поставља техничко питање: „Како ћемо на тастатуру да додамо она два нова 'црногорска' слова?“ Реч је о такозваном „умекшаном“ Ш и „умекшаном“ Ж, који заправо постоје само у дијалекатском изговору речи као „ш'јевер“, „ш'јутра“, „ш'јећи“, „ж'јеница“, „иж'јутра“, „иж'јелица“, али су их монтенегрински језикословци уврстили у званични црногорски правопис, како у ћирилици тако и у латиници. Ако се захтев „Националног савета“ прихвати, то би омогућило отварање новог радног места - преводиоца са српског на црногорски. У свакој званичној одлуци општине, преводилац би морао да ијекавизира екавске облике (то је отприлике једна на сваких тридесет речи). С меким Ш и Ж не би имао много посла, јер се општинске одлуке обично не доносе за „сјутра“, не баве се „изјелицама“ нити описују нечије „зјенице“, али уколико је одлука објављена само на ћирилици, вероватно би морао да је препише и латиницом, јер је то примарно писмо у Миловој Црној Гори. Има, дакле, посла за преводиоца с осмочасовним радним временом. Под „осмочасовним“ не подразумевам осам часова на дан, него осам часова недељно, али - шта ћете више.