Хрватска ћирилицу третира као унутрашње питање

Ћирилични натписи у Вуковару су данас, шест година по уласку Хрватске у Европску унију, постали унутрашње хрватско питање, док је у време када се процењивало како се поштују права мањина сасвим нормално било да хрватска власт донесе одлуку о коришћењу табли с два писма.

Сада, када је после честих разбијања ћириличних табли Вуковар променио статут и „скинуо” ћирилицу са табли градских установа, тргова и улица, хрватски државни врх не реагује. Једина реакција стигла је из Министарства спољних и европских послова - да реакције на протестну ноту Србије „неће бити”. У Загребу кажу да ће то питање решавати кроз институције и замерају српским политичарима на реакцијама због овакве одлуке. „Улога политичара је да својим изјавама смирују, а не да потпирују тензије”, навели су у саопштењу министарства из кога се, као ни из целе хрватске владе, није јавио ниједан хрватски министар нити политичар који би рекао било шта да смири тензије. Чак је, напротив, председник Српског народног већа и посланик СДСС-а Милорад Пуповац, који је овим поводом био гост Дневника ТВ Нове у уторак навече, експресно ућуткан. На питање новинарке како разуме садашњу ситуацију у Вуковару, узимајући у обзир вуковарску трагедију, Пуповац је одговорио противпитањем позивајући новинарку да замисли ситуацију 1946, 1947. или 1948. године када би неко, на пример у Новској, Јасеновцу, Глини или Јадовном, рекао да латинично писмо не сме да буде у употреби. То је затим упоредио с Вуковаром у којем се новонасталом ситуацијом 20 година након рата покушава „обнављати ратна атмосфера у којој ћете казати: не можете то да примењујете законом због тога што ми мислимо да вас не треба тамо толико бити, због тога што је за нас ћирилица увредљиво писмо или из неког трећег разлога”. Хрватски дневник „Јутарњи лист” је пренео да је новинарка неколико пута споменула како је ово 2015. година и нагло завршила разговор захваливши Пуповцу на гостовању. Претходно је Пуповац рекао да су последње две године „показале да у Хрватској постоје снаге јаче од државе и закона”, те да Србима не преостаје друго него да се „обрате Већу сигурности ЕУ због угрожавања тековина мирне реинтеграције, као и непоштовања Повеље УН о праву на језик и писмо”. Он је нагласио да питање двојезичности није проблем само за Вуковар, него је то проблем за српску заједницу у целој земљи, односно за толеранцију у Хрватској. Јуче је председник хрватског Савета за националне мањине Александар Толнауер изјавио да је одлука Градског већа Вуковара да уклони ћириличне натписе у супротности са уставом и законима. Вуковар се директно оглушио и о инструкцију о доследној примени Закона о употреби језика и писма националних мањина, а који је издао министар управе, додао је он. „Хрватска би, као правна држава, данас требало другачије да изгледа”, указао је Толнауер који сматра да је учињен корак уназад када је реч о демократији. Савет, додаје он, није аутистичан и не игнорише историју Вуковара, напротив, али у питању су „основне ствари”. „Не постоје било какви услови за парцијалну примену уставног и осталих закона”, истиче Толнауер по коме би то, када је реч о људским правима и правима националних мањина, довело у питање и смисао жртава оних који су се борили за самосталну и демократску Хрватску унутар Европске уније”. Према његовим речима, међу неколико „бизарних решења” које нови статут прописује, посебно се истиче оно према којем ће за издавање документације на ћирилици грађани морати да подносе захтев на латиници уз плаћање таксе. „Необична је и одлука према којој ће Градско веће једном годишње расправљати о достигнутом степену сношљивости и дијалога, али и одлучивати о потреби проширења индивидуалних права припадника српске националне мањине”, указао је Толнауер у изјави Радију Дојче веле. Након што је Градско веће Вуковара одлучило да избаци ћирилицу са назива јавних институција у том граду, из Министарства управе, на чијем челу је министар Арсен Баук, Тањугу је јуче речено да ће, ако се процени да је том одлуком повређен Устав или други акт који се тиче права мањина, његова примена бити обустављена у року од осам дана. Они још нису добили обавештење Већа српске националне мањине Вуковара. Представници Срба у Хрватској најављују да ће решење проблема потражити у европским институцијама које су оваквим развојем ситуације обмануте у претприступним преговорима, али Толнауер упозорава да су се околности измениле и да Хрватска више није под мониторингом те врсте. Он ипак очекује да ће ЕУ упозорити да је кршење њених стандарда недопустиво. У министарству управе су напоменули да је ово министарство већ доносило одлуке о обустави појединих одредаба Статута града Вуковара, а након тога су и влада и Уставни суд потврђивали ту одлуку министарства. Осим тога, рекли су да најновија одлука Градског већа Вуковара није ни ступила на снагу. У Министарству управе сматрају да самом одлуком тела локалне самоуправе није прекршен претприступни споразум који је Хрватска потписала са ЕУ, те да је о повредама које би могле настати поступањем у спровођењу надзора државних институција прерано говорити. И док представници власти у Вуковару јуче нису давали изјаве, хрватски аналитичари сматрају да је ова одлука донета због предстојећих парламентарних избора у Хрватској. С друге стране, хрватски аналитичар Давор Ђенеро сматра да рат око ћирилице угрожава позицију Хрватске у Вуковару и на Дунаву, али да креатори политике у Загребу тога нису свесни. Он је у ауторском тексту за „Ал Џазиру” упозорио да никакве насилне мере неће допринети прихватању права на двојезичност и употребу мањинског писма и да је основна особина балканских националиста да их увек занима само „симболична порука” неке политичке мере, али не и њен реалан утицај на побољшање услова живота људи. „Мало тога тако добро показује ову балканску блокаду свести као остваривање права на коришћење мањинским језиком и писмом у некој локалној заједници”, написао је Ђенеро који сматра да право српске заједнице на двојезичност у Вуковару мора бити остварено.