Код нотара само ћирилица?
Различити нотари имају различиту праксу: док једни оверавају изјаве грађана писане и ћирилицом и латиницом, други прихватају само оне писане ћирилицом. То ствара додатне проблеме и трошкове људима који изјаве користе да би завршили неки правни посао у бившим југословенским републикама.
Управо такав је случај Драгана Сарајлића.
- Одвео сам мајку код нотара у центру Београда да оверимо њену изјаву да се одриче дела стана у Сарајеву, у корист фамилије. Нису хтели да нам овере изјаву јер је написана латиницом. Мајка је морала да је пише поново, на ћирилици. Срећом, у БиХ признају ћирилицу, али шта би било да смо морали да носимо изјаву у Хрватску? - пита се Сарајлић.
У Јавнобележничкој комори кажу да ће случај размотрити и да је могуће да постоје неуједначености у поступању, јер је у питању млада професија, која делује тек од 1. септембра прошле године, па можда још "пати од дечјих болести".
- Јавни бележници су, по закону, обавезни да раде своја акта ћирилицом, као службеним писмом. Закон, међутим, не даје одговор на питање да ли и странке морају да пишу ћирилицом. Ја, рецимо, прихватам и латиничне изјаве, будући да су оба писма равноправна - каже Миодраг Ђукановић, председник Јавнобележничке коморе. Ако постоји разлика у поступању, како каже, ово питање наћи ће се ускоро на дневном реду Стручног савета Коморе, после чега ће пракса бити уједначена.
- Чак и када оверавамо латиничне акте, на пример за Хрватску, обавезни смо да клаузулу напишемо ћирилицом. Онда грађани који носе изјаве, на пример, у Загреб, морају да "преведу" наше клаузуле код судског тумача за хрватски језик са ћирилице на латиницу - објашњава Ђукановић.
Све то, наравно, удара по џепу грађане. Када су у питању изјаве које користе у екс-Ју републикама, они код нотара најчешће оверавају наследничке изјаве, пуномоћја и друге изјаве о правним чињеницама, попут давања сагласности да неко може да прода некретнину у бившој републици. В. Ц. С.
Ценовник
Најјефтинија овера потписа на овим документима кошта 360 динара по примерку за физичка, односно 750 динара за правна лица, каже Ђукановић. На то се додаје и ПДВ од 20 одсто.
