Загреб добио пацке од ЕУ због ћирилице
На ћутање Загреба поводом укидања ћирилице у Вуковару коначно је пацкама реаговала Европска комисија која очекује од хрватске власти да испуни националне и међународне обавезе, посебно одредбе два документа које је ратификовала - Оквирну конвенцију Савета Европе о заштити националних мањина и Европску повељу о регионалним и мањинским језицима.
Портпарол ЕК Кристијан Виганд објашнава да су двојезични натписи и мањински језици у надлежности држава чланица ЕУ, али да је Комисија уверена да ће Хрватска поштовати оно на шта се обавезала као део европске породице. - Поштовање језичке и културне разноликости један је од камена темељаца ЕУ. Но, националне језичке политике, укључујући двојезичне плоче, нису регулисане законима ЕУ и у надлежности су сваке земље чланице - прецизирао је Виганд. Поједини хрватски медији назвали су ову ситуацију “вуковарским лоптањем ћирилицом”, а портал “index. hr” је објавио изводе из основних закона НДХ из 1941. којима је први пут забрањена употреба ћирилице. У тексту под насловом “Вратимо се у 2015. годину”, загребачки портал пише о томе да је ћирилица забрањена 25. априла 1941, две недеље по успостављању НДХ. Осим ове забране, донете су и Законске одбредбе о расној припадности, односно одредба о заштити народне и аријске културе хрватског народа, као и она о заштити аријске крви и части хрватског народа. Други пут ћирилица је протерана у понедељак измењеним Статутом Града Вуковара.