Да ли се српски језик изучава на свим катедрама на Филолошком факултету у Београду, и на групама за иностране језике и књижевности?

Студијама на Фило­лош­ком факултету, на сва три нивоа, обухваћене су 74 научне области и укупно 2.372 предмета. На Факултету студира укупно 13.072 студента. Акредитовани студијски програми знатно се разликују од ранијих, пре свега, по слободи коју студент има у креирању сопственог образовног профила. Уз обавезне предмете на свакој студијској години, студент има право самосталног избора жељених предмета. Отуда сваки студент стране филологије у свој наставни програм може и треба да укључи наставу српског језика. Изборни су следећи предмети: Српски језик, Правопис српског језика, Функционална писменост, Старословенски језик, Увод у јужнословенске лингвистичке студије, Упоредна граматика индоевропских језика, Развој писма, Историја српске ћирилице. Oд ове године уводимо и предмете Знаковни језик и Ромски језик. Школске 2015/2016. почиње настава на мастер студијама на студијском програму Српски језик као страни. Усавршавање наставника који ће српски језик предавати страним говорницима омогућиће побољшавање позиције лектората српског језика у свету, што јесте један од наших приоритета. У Центру за српски језик као страни одржава се настава и одређује се ниво знања српског језика према Заједничком европском референтном оквиру за живе језике. Наставници и сарадници Филолошког факултета учествују и у реализацији пројеката Свет у Србији  и Србија за Србе у региону Министарства просвете, науке и технолошког развоја. 

За које студијске групе у последње време влада највеће интересовање будућих академаца?

Охрабрујуће је да је интересовање за све студијске групе на Филолошком факултету стабилно. Са несмањеним интензитетом пристижу нам средњошколци и гимназијалци из целе Србије, који своју решеност да се придруже нашој академској заједници потврђују и својим квалитетним припремама за пријемне испите. Једна смо од ретких високообразовних установа у свету на којој се учи чак 35 језика и њима припадајућих књижевности и култура. Предавањем  језика не упућујемо студента да овлада само лексиком, морфологијом, синтаксом, фонетиком већ и историјом, културом, књижевношћу и духовношћу народа који тим језиком говори. Наставници, сарадници, лектори, виши лектори, страни лектори, дакле матерњи говорници, библиотекари, секретари, веома организован и модеран Одсек за студентска питања удружени су у заједничком процесу школовања младих талентованих људи. Студенти се врло рано укључују и у различите ваннаставне активности, какве су у оквиру Студентског парламента, Секције за сценске уметности, хорови, уређивање часописа, спортска такмичења, а и хуманитарне акције веома су честе. 

Шта мислите о томе, постоји ли потреба да се српски језик, или бар правопис српског језика, изучава и на природно-научним факултетима?

Не можемо данас замислити ниједан студиј­ски програм без страног језика као изборног предмета. Настава српског језика на студијама подједнако нам је неопходна. У том смислу верујем да би било пожељно да се студентима омогући настава српског језика, у оквиру кога би правопис, као „огледало језика”, свакако био претежно заступљен. 

Велики део грађе Филолошког факултета дигитализован је на основу вашег залагања. Колико је уопште важан процес дигитализације и умрежавања са другим образовним институцијама у свету?

Дигитализована национална баштина јесте својеврстан доказ постојања и континуитета нације у времену и простору, она отвара  могућност за сарадњу са нашим националним заједницама у региону и исељеништву. У садржај наше дигиталне хуманистике укључене су: старе и ретке књиге, истакнуте периодичне публикације (Анали Филолошког факултета, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Јужнословенски филолог, Књижевност и језик, Italica Belgradensia, Славистика, Годишњак Катедре за српску књижевност, Филолошки преглед...), едиција док­торских дисертација одбрањених на Фи­ло­лошком факултету, зборници радова са ме­ђу­народних научних конференција, моног­рафске публикације, антологије, збирке. Сви дигитализовани садржаји су апсолутно и унакрсно претраживи, како по ауторском, насловном, стручном, предметном, хронолошком критеријуму, тако и по свакој речи из текста и у пуном формату потпуно отворени за све чиниоце културе, образовања и науке, за све студенте и грађане. Филолошки факултет остварио je, заједно са САНУ (на основу одобрења Извршног одбора САНУ од 3. јула 2012), у чијем се Архиву чувају Андрићеви рукописи, и Задужбином Иве Андрића, као носиоцем ауторских права, пројекат дигитализације рукописне заоставштине Иве Андрића, сачуване у Личном фонду, као и свих материјала који припадају другим фондовима у САНУ, а везани су за Андрића. У електронски облик стављена је грађа сачувана у 82 архивскa регистратора, у њима и Андрићеве бележнице и преписка драгоцена за историјско, политичко и књижевно закључивање, као и бројни други Андрићеви текстови који културној јавности нису довољно познати. Укупно 118.100 страна први пут је заштићено дигитализацијом и учињено доступним у електронском облику, претраживом  по упитима: каталошки број, група докумената, подгрупа докумената, архивска кутија и опис документа, чиме се прати структура каталога личног фонда, која наравно у потпуности одговара организацији фонда у Архиву САНУ. На тај начин створена је и електронска основа за текстолошка истраживања, која воде припреми и критичком издању Целокупних дела Иве Андрића.