Закон о употреби ћирилице

Др Анте Павелић је веома добро проценио значај ћирилице за опстанак српског народа, када је доносио план за коначно решење српског питања у НДХ.

Зато је први закон у тој независној држави управо био Закон о забрани ћирилице, који је темељно спроведен у току четири године њеног постојања. Последице се осећају и дан-данас у Хрватској, Федерацији БиХ, Црној Гори, а посредно и у Србији. Зато мислим да Србија мора хитно законом да реши питање употребе ћирилице. Мислим да треба донети афирмативни закон, који би био антипод Закону о забрани ћирилице у НДХ. Дакле, закон о употреби ћирилице у Србији. Овај закон би, по угледу на негативистички закон у НДХ, имао два члана. Предлажем да први члан гласи: „При јавној употреби српског језика у Републици Србији обавезна је употреба српског ћириличног писма”. Други члан би требало да гласи: „За спровођење овог закона надлежно је Министарство унутрашњих послова Србије”. Афирмативност овог закона подразумева да се латинично писмо може користити за српски језик, али само уз обавезно ћирилично писмо. Надаље, подразумева се да се за натписе на страним језицима користе њихова писма. Овим законом не би се дирало у права мањина, нити у права оних Срба који пишу латиницом. Међутим, овим законом ћирилично писмо би преплавило Србију и тиме, уз православну веру и демократски поредак, учврстило темељ државе српског народа.

Проф. др Горан Белојевић, редовни професор Универзитета у Београду