Неки и у Србији „протерују” ћирилицу

Одлука Градског већа Вуковара да практично протера ћирилицу из свог града наишла је на оштре реакције у Србији.

Огласило се, тако, и Министарство иностраних послова протестујући што се укидањем двојезичних табли на градским институцијама, установама, улицама и трговима „директно негира равноправност употребе језика и писма, чиме се крше основна људска и мањинска права Срба”. За то време представници Европске уније, који знају да буду оштри кад год им се нешто не допадне у нашој земљи, овог пута су остали неми. Можемо само да замислимо шта би тек радили када би се тако нешто, али у вези са статусом латинице или каквог другог мањинског права, неким чудом догодило у Србији? Све што се десило на десној обали Дунава није неочекивано, бар када су у питању наше прве комшије, које су недавно раздрагано прославиле 20. годишњицу протеривања више од 200.000 Срба. Мени није јасно нешто друго. Откуд сада, овде код нас, жестоко реагују бројне дневне новине које, осим „Политике” и „Вечерњих новости”, своја издања штампају латиницом! Слично је стање и са недељницима. Сви они недавно су жестоко реаговали када се у јавности појавио предлог да ћириличним новинама буде незнатно умањен порез. Сада, ти исти, бране код нас одавно запостављену, ћирилицу, али у туђој земљи. Нису много боље ни многобројне телевизије са националном фреквенцијом, које осим РТСа користе искључиво латиницу. На ову тему могло би се још расправљати. Погледајте око себе, па ћете на све стране видети латиничне натписе. Сасвим су ретке и књиге које се код нас штампају ћирилицом. На крају, још једно питање: зашто у вези са свим овим дешавањима тако упорно ћуте наши академици, лингвисти, професори језика и књижевници? Добро је, наравно, што и латиницу сматрамо за наше писмо, али не смемо да се лако одричемо ћирилице, као драгоценог националног и културног наслеђа. Уосталом, свог писма се нису одрекли ни Арапи, ни Јевреји, ни Јермени, ни Руси, ни Грци, ни многи други разумни народи.

Родољуб Петровић, новинар из Чачка