Ћирилицу чува тек сваки осми излог

ПИСМО - Власник једног од ретких угоститељских објеката чија је реклама написана ћирилицом објаснио је за “24 сата“ да им је главни мотив за овај избор била жеља да негују традицију, док је већини “поборника латинице“ с којима смо разговарали овај избор, како кажу, дошао “по аутоматизму“.

Да је ситуација далеко од сјајне, потврђује и директор Института за српски језик САНУ, проф. др Срето Танасић.

- Два су разлога за одсуство писмености и језичке културе у Србији. Први разлог се налази у савременом друштву које је саставни део опште културе, а други је држава и непоштовање прописа о употреби српског језика и писма. Не поштује се Устав и ми као лингвисти указали смо на чињеницу да није уређено све по прописима како би требало - истиче за “24 сата“ професор Танасић. Он додаје да се један од проблема крије у образовању младих и недовољном броју часова српског језика и књижевности у школама. С друге стране, професорка српског језика и књижевности у Петој београдској гимназији Виолета Кецман мисли да се најмање проблем у описмењавању и освешћивању нације крије у образовању. - Глобализација која је актуелна довела је латиницу и у Србију. Најлакше је кршити језичке норме, и притом нема довољно освешћених који би очували српску традицију. У неким научним студијама стручни, изворни облици се остављају на латиници, све остало се преводи. Најмање шкрипи у образовању, у школама, суштински проблем је у интернету. Све доступне информације су написане на латиници. Код нас се онда развијају несвесни механизми да и одговарамо путем друштвених мрежа на латиници, као и да свакодневно пишемо на том писму. И без обзира на то што грађани имају могућност да пишу на ћирилици, они се одлучују за друго писмо у земљи, а то је латинично. Све државе имају своје стратегије од образовања до система. Неопходна је контрола и, уколико не поштујете Устав, не поштујете ни државу - објашњава професорка Кецман.