Освештана грешка или турцизам
Под термином турцизам у српском језику не подразумевају се само речи позајмљене из турског језика, већ и речи из других језика
Дарко Новаковић
У последње време у штампи се често појављују текстови који говоре о турцизмима у српском језику. У вези са тим, значајни су коментари појединих читалаца који критикују сам назив турцизам код одређених разматраних речи, наводећи, на пример, да је у питању ипак арабизам (реч пореклом из арапског језика) или пак фарсизам (реч пореклом из персијског језика). Овим се поново отвара једно старо, и може се рећи, увек актуелно питање у вези са самим термином турцизам.
И поред употребе других термина, као што су турске и друге источанске речи, османизми, оријентализми, ријечи оријенталног поријекла, оријенталне посуђенице, источњачки елементи итд., термин турцизам се најчешће користи у научној и популарној литератури, без обзира на извесне терминолошке неодређености. Готово сваки аутор на почетку свога рада образлаже употребу и значење термина турцизам. А зашто је то тако?
Под термином турцизам у српском језику не подразумевају се само речи позајмљене из турског језика, већ и речи из других језика (арапског, персијског језика, грчког и др.), које су посредством турско-османског језика примљене у српски језик.
Уз термин турцизам најчешће се у литератури користи и термин оријентализам, који није посве адекватан, јер нису све речи које су дошле посредством турског језика оријенталног порекла. На пример, известан је број грецизама који су посредством турског језика ушли у српски језик, као нпр. авлија, димије, ђугум/ђугун, ђунија, кревет, мазгал/мазгала, сунђер, ћуприја и сл. Већина ових речи ушла је у српски језик преко турског језика, и зато су оне за нас турцизми, а испитивање њихове етимологије у турскоме језику, добро је да оставимо турским етимолозима.
Поставља се затим питање да ли је упутно користити назив турцизам за најбројније позајмљенице, тј. оне које су усвајане у време Османског царства. Турски језик тога периода, чија је фаза трајала од краја 13. до почетка 20. века назива се османлијски или османски језик (тур. Osmanlıca) и представља идиом у коме су се измешала три језика: турски, арапски и персијски, те су позајмљенице из арапског и персијског језика самим тим биле важан део лексичког фонда. Посматрано из историјског угла, процес позајмљивања речи завршен је с крајем османске владавине на нашим просторима. За тај слој лексике могао би се применити и термин османизам.
Међутим, и после османске епохе забележена су, додуше, у далеко мањим размерама, позајмљивања лексема из турског, арапског и персијског језика. Гледано из данашње, синхронијске перспективе, јавља се ново питање: како треба именовати такве позајмљенице. У сваком случају термин османизам не може бити адекватан. Такви турцизми би данас, методолошки гледано, биле само оне речи које су дошле директно из савременог турског језика, док би оне из персијског и арапског могле бити назване фарсизмима, односно арабизмима, мада су и путеви њиховог уласка у српски језик различити и често неутврдиви.
Тако се остварила прогноза професора Фехима Бајрактаревића стара више од пола века да ће термин турцизам постати тзв. освештана грешка.
Др Марија Ђинђић
Институт за српски језик САНУ