Студенти језика уче и о духовности једног народа
Oд ове године на Филолошком факултету уводимо и предмете Знаковни језик и Ромски језик
Да ли се српски језик изучава на свим катедрама на Филолошком факултету у Београду, и на групама за иностране језике и књижевности?
Студијама на Филолошком факултету, на сва три нивоа, обухваћене су 74 научне области и укупно 2.372 предмета. На Факултету студира укупно 13.072 студента. Акредитовани студијски програми знатно се разликују од ранијих, пре свега, по слободи коју студент има у креирању сопственог образовног профила. Уз обавезне предмете на свакој студијској години, студент има право самосталног избора жељених предмета. Отуда сваки студент стране филологије у свој наставни програм може и треба да укључи наставу српског језика. Изборни су следећи предмети: Српски језик, Правопис српског језика, Функционална писменост, Старословенски језик, Увод у јужнословенске лингвистичке студије, Упоредна граматика индоевропских језика, Развој писма, Историја српске ћирилице. Oд ове године уводимо и предмете Знаковни језик и Ромски језик. Школске 2015/2016. почиње настава на мастер студијама на студијском програму Српски језик као страни. Усавршавање наставника који ће српски језик предавати страним говорницима омогућиће побољшавање позиције лектората српског језика у свету, што јесте један од наших приоритета. У Центру за српски језик као страни одржава се настава и одређује се ниво знања српског језика према Заједничком европском референтном оквиру за живе језике. Наставници и сарадници Филолошког факултета учествују и у реализацији пројеката Свет у Србији и Србија за Србе у региону Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
За које студијске групе у последње време влада највеће интересовање будућих академаца?
Охрабрујуће је да је интересовање за све студијске групе на Филолошком факултету стабилно. Са несмањеним интензитетом пристижу нам средњошколци и гимназијалци из целе Србије, који своју решеност да се придруже нашој академској заједници потврђују и својим квалитетним припремама за пријемне испите. Једна смо од ретких високообразовних установа у свету на којој се учи чак 35 језика и њима припадајућих књижевности и култура. Предавањем језика не упућујемо студента да овлада само лексиком, морфологијом, синтаксом, фонетиком већ и историјом, културом, књижевношћу и духовношћу народа који тим језиком говори. Наставници, сарадници, лектори, виши лектори, страни лектори, дакле матерњи говорници, библиотекари, секретари, веома организован и модеран Одсек за студентска питања удружени су у заједничком процесу школовања младих талентованих људи. Студенти се врло рано укључују и у различите ваннаставне активности, какве су у оквиру Студентског парламента, Секције за сценске уметности, хорови, уређивање часописа, спортска такмичења, а и хуманитарне акције веома су честе.
Шта мислите о томе, постоји ли потреба да се српски језик, или бар правопис српског језика, изучава и на природно-научним факултетима?
Не можемо данас замислити ниједан студијски програм без страног језика као изборног предмета. Настава српског језика на студијама подједнако нам је неопходна. У том смислу верујем да би било пожељно да се студентима омогући настава српског језика, у оквиру кога би правопис, као „огледало језика”, свакако био претежно заступљен.
Велики део грађе Филолошког факултета дигитализован је на основу вашег залагања. Колико је уопште важан процес дигитализације и умрежавања са другим образовним институцијама у свету?
Дигитализована национална баштина јесте својеврстан доказ постојања и континуитета нације у времену и простору, она отвара могућност за сарадњу са нашим националним заједницама у региону и исељеништву. У садржај наше дигиталне хуманистике укључене су: старе и ретке књиге, истакнуте периодичне публикације (Анали Филолошког факултета, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Јужнословенски филолог, Књижевност и језик, Italica Belgradensia, Славистика, Годишњак Катедре за српску књижевност, Филолошки преглед...), едиција докторских дисертација одбрањених на Филолошком факултету, зборници радова са међународних научних конференција, монографске публикације, антологије, збирке. Сви дигитализовани садржаји су апсолутно и унакрсно претраживи, како по ауторском, насловном, стручном, предметном, хронолошком критеријуму, тако и по свакој речи из текста и у пуном формату потпуно отворени за све чиниоце културе, образовања и науке, за све студенте и грађане. Филолошки факултет остварио je, заједно са САНУ (на основу одобрења Извршног одбора САНУ од 3. јула 2012), у чијем се Архиву чувају Андрићеви рукописи, и Задужбином Иве Андрића, као носиоцем ауторских права, пројекат дигитализације рукописне заоставштине Иве Андрића, сачуване у Личном фонду, као и свих материјала који припадају другим фондовима у САНУ, а везани су за Андрића. У електронски облик стављена је грађа сачувана у 82 архивскa регистратора, у њима и Андрићеве бележнице и преписка драгоцена за историјско, политичко и књижевно закључивање, као и бројни други Андрићеви текстови који културној јавности нису довољно познати. Укупно 118.100 страна први пут је заштићено дигитализацијом и учињено доступним у електронском облику, претраживом по упитима: каталошки број, група докумената, подгрупа докумената, архивска кутија и опис документа, чиме се прати структура каталога личног фонда, која наравно у потпуности одговара организацији фонда у Архиву САНУ. На тај начин створена је и електронска основа за текстолошка истраживања, која воде припреми и критичком издању Целокупних дела Иве Андрића.