Српски језик није угрожен

Београд - Наш језик није угрожен и свако ко то тврди обмањује јавност. Такве заблуде одговарају појединим лингвистима како би се задржали на позицијама моћи, закључак је трибине „Како смо (п)остали неписмени, одржаној протекле недеље у препуној библиотеци Куће људских права и демократије.

Свенка Савић, професорка емерита Новосадског универзитета, каже да је тема о угрожености ћирилице, која је промовисана преко две кампање коју су водиле државне институције - Институт за српски језик и Филолошки факултет, вештачки наметнута. Она објашњава да је та прича о угрожености језика узела маха откако је на власт дошао премијер Вучић и да се заснива искључиво на безобзирном узимању новца за разне кампање које промовишу само један начин размишљања.

- Али све кампање кратко трају, а стручњацима остаје после да расправљају. Многи не могу да штампају стручне књиге јер новац одлази на разне кампање истиче професорка Савић и додаје да је неопходно покренути кампању против сексизма у медијима, а не о томе да ли је ћирилица угрожена кад није. Како наводи, правопис праве аутори и то без емпиријских података, а о језику „имамо право сви да говоримо, а не само министарство, институти, Академија...“

Марија Рунић, лингвисткиња, каже да су у кампању о угрожености српског језика уткане бројне заблуде о језику.

- Може се говорити о стандардним и нестандардним облицима, али категорије правилно/неправилно нису прихватљиве са становишта модерне лингвистике, између осталог и зато што се тиме стварају негативне представе о говорницима нестандардних варијетета - наводи Рунићева.

Марко Симоновић, предавач на Универзитету у Утрехту, који је докторирао на туђицама, истиче да данас говорници имају заблуду да се све лошије говори.

- На питање говорницима о ономе што зовемо српскохрватски језик - имате ли проблема да се разумете - одговор је увек не. Српскохрватски је један лингвистички ентитет, јер се сви без проблема разумемо - наводи Симоновић и додаје да норма мора пратити оно што говорници знају и препознају као најпрестижнији варијетет свог језика, а не нечије ауторитарне интервенције.

А.Р.

Стевановић: Писменост није познавање правописних правила

Марјана Стевановић, лекторка у листу Данас, истиче да се не слаже са тезом коју форсирају академици и професори лингвистике да је писменост познавање правописних правила. „има текстова који су без правописних и граматичких грешака, али није јасно шта је писац хтео да каже. Са друге стране, има текстова и са једним и са другим грешкама, али је потпуно јасно шта писац говори. Проблем је што се овим начином промовисања норме, као обавезног начина писања и говора, ствара велика несигурност код говорника и уместо да говори и пише онако како иначе то ради, говорник није сигуран који облик речи да употреби."