Хрвати враћају "своју" ћирилицу?!
Ректор Загребачког универзитета Дамир Борас изазвао је праву пометњу у хрватској јавности предлогом да се ћирилично писмо врати у школе, како би га ђаци у Хрватској поново учили.
Нема места на табли: Ћирилица протерана из Вуковара (В. Секулић)
- Мислим да би учење ћирилице требало вратити у школе, као што би требало глагољицу понудити као изборни предмет. То су старохрватска писма и било би лепо наново их видети у настави - изјавио је Борас за "Јутарњи лист".
Један део стручне јавности се сагласио са ректором, док су други били мало обазривији, свесни да је ћирилица код већине Хрвата проказана као српско илити четничко писмо, па су више склони да се на добровољној бази ученици опредељују да ли ће је учити или не.
Имајући у виду слике разбијених ћириличних табли у Вуковару и омразу коју већина пучанства осећа према писму које идентификују са "агресорским србочетницима" академик Јосип Братулић дошао је до волшебног решења.
- Проблем је што ћирилици треба скинути политичку ауру. Како? Врло једноставно - назовимо је хрватском ћирилицом - предложио је овај академик.
Оваква произвољна и волшебна решења довела су до реаговања с друге стране Дунава, па се у Србији на друштвеним мрежама нижу коментари у стилу: "Како су кренули, Хрвати ће нам присвојити и кокарду".
Наука, међутим, не даје за право ни једној страни, из простог разлога што ћирилица није ни српска, ни хрватска, већ писмо које су грчки просветитељи створили за Јужне Словене још у 10. веку.
- Било би коректније да је као аргумент наведено да се ћирилица, као и глагољица, пре десет векова користила и међу Хрватима. То би било језички коректније и тачније. Овако, Срби осете "убод" - коментарише образложења хрватских колега познати лингвиста из Београда Владо Ђукановић.
Он примећује и да у Србији постоји доминантан став да је ћирилица српска и да су је Срби измислили, као да се заборавља да је то писмо присутно и у Русији, Бугарској, Украјини, Белорусији... Другим речима, баштине је многих словенски народи, некада и Хрвати, али су се они под утицајем Рима и приклањањем Римокатоличкој цркви временом окренули ка латинском језику и латиничном писму.
Орешковић чека да "ране зарасту"
На овогодишњем обележавању православног Божића, одлазећи хрватски премијер Зоран Милановић одржао је читав трактат о ћирилици, коментаришући разбијене ћирличне табле као парадокс, јер се "ударило чекићем на нешто што је једнако наше као и српско".
Будући премијер Тихомир Орешковић изјавио је да је уверен да ће ћирлица доћи до Вуковара, али у "своје време" јер су "ране још свеже.
Исти језик само када им одговара
Владо Ђукановић каже да политизација језика, у овом случају писма, није својствена само српско-хрватским односима овом веку.
- То потиче још из друге половине 19 века, када су Хрвати открили да је језик тај који нас спаја, јер су били угрожени од немачког и мађарског језика, па су излаз видели у уједињењу јужних Словена. Каснија дешавања су показала да то никада није имало везе са језиком, већ са политиком и интересима - објашњава професор.
