Да ли Гугл и Фејсбук "воле" ћирилицу?

НОВИ САД, БЕОГРАД - Митови о коришћењу ћирилице на Интернету, попут оног да је Гугл (Google) "не воли", да је због коришћења ћирилице компликовано ширити пословање на интернету и сличне претпоставке, побијене су синоћ на трибини названој "Ћирибастерс", одржаној у организацији Фондације "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС).

На трибини, коју је водио мултимедијални стваралац Урош Богдановић, мит да Гугл "не воли" ћирилицу демантовао је Иван Речевић, тренер из Гугл Академије. По његовим речима, претрага на ћириличном писму на нашој територији има приоритет у Гуглу, али садржај треба адекватно описати, да би Гугл знао о ком језику и писму је реч, чега у пракси нема довољно.

Како је навео Речевић, веб странице би требало у свом коду да имају дефинисан језик и писмо којим су писане, било да је у питању ћирилица или српска латиница (слова са квачицама), што већина наших сајтова нема.

"Гугл је једна велика и комплексна машинерија. Свако ко тој машинерији помогне да разуме и да лоцира садржај, биће награђен бољим позиционирањем у претрагама. То значи да се српским компанијама и медијима исплати да дефинишу којим језиком се обраћају интернет заједници", рекао је Речевић.

Да ли има довољно ћириличних фонтова?

Ћирилица је писмо које је распрострањено међу великим делом светске популације и зато постоји мноштво ћириличних фонтова, тврди Бојан Стефановић (Logoholik), графички дизајнер специјализован за логотипе.

Иако постоје одређени графички проблеми код коришћења ћирилице, попут неправилних крузива (italic), Стефановић каже да се квалитетни ћирилични фонтови могу пронаћи на више сајтова, од којих он издваја Типометар.

"Примећујем све већи број фирми које желе да користе ћирилицу и то је добро из више разлога. Осим што се тако чува наше званично писмо, компаније се на тај начин могу и издвојити на тржишту из мора интернационалних брендова", додаје Стефановић.

Како претворити текст из латинице у ћирилицу?

Још једна од заблуда које су разрешене на трибини је да је тешко пресловити садржај сајта са латинице на ћирилицу, и обрнуто.

Најлакши начин да садржај сајта из латинице пребаците у ћирилицу, и обрнуто, је помоћу плагинова (plugin) за најпознатије и најчешће коришћене CMS-ове. Скидање и активирање ових плагинова траје само неколико минута.

Како ћирилица пролази на друштвеним мрежама?

На друштвеним мрежама постоје брендови који са својим клијентима и потрошачима комуницирају на ћириличном писму.

То је и доступна и пожељна опција, каже Иван Речевић, јер поједине друштвене мреже анализирају садржај и додељују му језичку компоненту па често нашем латиничном писму (са квачицама) додељују хрватско или босанскохерцеговачко "држављанство".

Осим тога, друштвене мреже су одавно "ставиле до знања" да поштују различита писма, па тако данас на Фејсбуку свако може имати ћирилична корисничка имена, интерфејс, постове, па и ћириличне хештегове (hashtag).

Ћирилица је друго најзаступљеније писмо на Интернету

Руска ћирилица је друго најзаступљеније писмо на Интернету, после енглеског алфабета.

Предраг Милићевић, руководилац Сектора за развој пословања и маркетинг у РНИДС-у, објаснио је да постоје одређени технички проблеми са прављењем мејл адреса на овом писму, али то није проблем само са ћирилицом већ и са свим другим писмима која не потпадају под енглески алфабет - кинеска, индијска, арапска писма, али и француска, немачка и остале латинице које имају слова са квачицама.

Ови проблеми се интензивно решавају на глобалном нивоу, а решење ће обухватити сва не-енглеска писма, па и нашу ћирилицу.

"Руси су, на пример, упркос томе, регистровали преко 860.000 својих ћириличних домена, али Русија нема, попут нас, два писма, већ се у овој земљи користи искључиво ћирилица. Осим тога, њено тржиште је веома хомогено и зато је овако нешто било могуће. Негде сам нашао податак да Руси чак 70% 'културних производа', од филмова па све до музике, праве сами, а оних 30% увозе. Са таквим тржиштем, природно је имати велику заступљеност ћирилице и на Интернету", рекао је Милићевић.

Постоје процене да је на српском тржишту однос латинице и ћирилице 70% на према 30%. Остаје питање да ли Интернет може да предводи промену у односу према ћирилици ако се то не чини у "офлајн" простору.

Зашто се ћирилица везује за ксенофобију?

Једна од тема на синоћњој трибини је била и предрасуда да ћирилицу у Србији многи везују за национализам и ксенофобију, што је према мишљењу учесника скупа - неосновано веровање.

Ћирилица је српско писмо и у масовној употреби, уз одређене модификације, у нашој земљи је од 11. века, па га не треба везивати ни за веру ни за политику, већ искључиво за српски језик.