Куцај на ћирилици да те цео "Гугл" разуме

Митиви о коришћењу ћирилице на интернету, попут оног да "Гугл" (Google) "не воли" наше званично писмо, да нема довољно ћириличних фонтова, да jе због коришћења ћирилице компликовано ширити пословање на интернету и сличне претпоставке, побијене су на трибини адекватног назива "Ћирибастерс", одржаној у организацији Фондације "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС).

Први мит је демантовао Иван Речевић, тренер из '"Гугл академије". По његовим речима, претрага на ћириличком nis.mu на нашој територији има приоритет у "Гуглу", али садржај треба адекватно описати, да би "Гугл" знао о ком језику и писму је реч, чега у пракси нема довољно. Наиме, веб-странице би требало у свом коду да имају дефинисан језик и писмо којим су писане, било да је у питању ћирилица или српска латиница (слова са квачицама), што већина наших сајтова нема.

- "Гугл" јеједна велика и комплексна машинерија. Свако ко тој машинерији помогне да разуме и да лоцира садржај, биће награђен бољим позиционирањем у претрагама. То значи да се српским компанијама и медијима исплати да дефинишу којим језиком се обраћају интернет-заједници - каже Речевић. 

Ћирилица је писмо које је распрострањено међу великим делом светске популације и зато постоји мноштво ћириличких фонтова, тврди Бојан Стефановић (Логохолик), графички дизајнер специјализован за логотипе. Постоје одређени графички проблеми код коришћења ћирилице, попут неправилних курзива (италик слова), али по Стефановићевим речима све су бројнији напори да се овај проблем реши, те се квалитетни ћирилички фонтови могу пронаћи на више сајтова, од којих он издваја "Типометар” (www.tipometar.org).

- Примећујем све већи број фирми које желе да користе ћирилицу и то је добро из више разлога. Осим што се тако чува наше званично писмо, компаније се на тај начин могу и издвојити на тржишту из мора интернационалних брендова који су синоним за глобализацију - додаје Стефановић. Поред тога, фирме које имају логотипе на ћирилици, а претендују на извоз, без проблема могу имати два логотипа - један на ћирилици и један на латиници.

Учесници трибине су се сагласили да је у данашње време, уз помоћ плагинова за најпознатије и најчешће коришћене ЦМС-ове, могуће аутоматски пресловити садржај са ћириличког писма у латиничко и обратно. Скидање и активирање ових плагинова траје само неколико минута.

Такође, уобичајена је и комуникација на ћирилици на "Твитеру" и "Фејсбуку". Поједине друштвене мреже анализирају садржај и додељују кориснику одређену језичку компоненту па често нашем латиничком писму (са квачицама) додељују хрватско или босанскохерцеговачко "држављанство".

Осим тога, друштвене мреже су одавно "ставиле до знања" да поштују различита писма, па тако данас на "Фејсбуку" свако може имати ћириличка корисничка имена, интерфејс, постове, па и ћириличке хештегове.

Ћирилицу на интернету прате бројне предрасуде. Многи је везују за национализам и ксенофобију, што је према мишљењу учесника трибине - неосновано веровање. Ћирилица је српско писмо и у масовној употреби (уз одређене модификације) у нашој земљи је од 11. века, па га не треба везивати ни за веру ни за политику, већ искључиво за српски језик.