Саша Илић: Читава Стратегија окренута ка идејама Добрице Ћосића

Мањи инцидент на почетку, дуги раз(говори), аплаузи између њих и тек понеко другачије мишљење обележили су данашњу завршну расправу о Предлогу стратегије развоја културе Републике Србије 2017- 2027.

Најпре је Ласло Блашковић директор националне библиотеке у свом троминутном излагању скренуо пажњу свима да ће бити добро ако се схвати да је "увек реч о процесу, а не о стању".

"Предмет ове стратегије је жив па ће као вода избити тамо где најмање очекујемо - као проблем или као решење", казао је Блашковић додајући да не треба с ума сметнути тврдњу песника Збигњева Херберта - ко има бољу уметност има бољу власт. Ваља слушати песнике, закључио је. И таман што је требало по плану и програму да министар културе Владан Вукосављевић започне своје уводно излагање, на "сцену" је изненада ступио Лука Кнежевић Стрика и у име Асоцијације Независне културне сцене Србије апеловао да се поменути нацрт одбаци и о свему поведе отворен, а не фингиран разговор. Надовезујући се на Блашковићеве речи, он је узвратио: "Ми не мислимо да је ово процес него унапред донесена одлука". "У име Асоцијације независна културна сцена Србије позивамо све организације цивилног друштва појединце уметнике културне раднике и јавне институције из поља културе да јавно одбаце овај нацрт због нестручног и методолошки неутемељеног приступа писању текста, нетранспарентности, пошто и даље не знамо ко је написао овај текст, фингирања јавних расправа, излагања списка лепих жеља... Где смо и ми евентуално позвани да придружимо своје, па ако се властима свиде да и их они додају. Расправа у којој није обезбеђено минимално стварно учешће у процесу, заинтересованим организацијама и на крају, због тога што ова Стратегија озбиљно угрожава демократију у области културе", закључио је Стрика и поручио да уколико неко жели даље да поразговара о овим питањима у заиста отвореном разговору, да ће они бити испред. Пошто су представници НКСС поделили свој Проглас (иначе објављен у целости на странама Данаса у јучерашњем броју) учесницима скупа, укључујући и министра, напустили су салу што је пропраћено аплаузом. Министар Вукосављевић је потом прокоментарисао да је малочас виђен тријумф демократије и на делу.

"Чули смо занимљиве опсервације, не знам већ чега и кога. Рецимо да они сами себе називају Независна културна сцена, па ћемо, наравно, ово што је дато као њихов прилог прочитати и осврнути се на то, овом или неком другом приликом", казао је Вукосављевић захваливши се представницима НКСС на учешћу и на креативном доприносу раду скупа.

Након десетак минута на улазу у Народну библиотеку појавиле су се два полицајца и две полицајке, а на питање Данаса раднику у Библиотеци зашто су ту одговорио је: "Видите, најављују се неки нереди". У том тренутку атмосфера на улазу у зграду и у фоајеу Библиотеке је била уобичајена и мирна, али и у сали где се одржавао скуп. Смењивали су се говорници који су углавном хвалили иницијативу Министарства културе и Стратегију, као изузетно важан документ, који нам је дуго недостајао и који се између осталог залаже и за очување српског језика и ћирилице, културног наслеђа итд. Констатовано је и да ће бити другачијих мишљења, али да је и то добро, јер нацрт, коначно постоји, а тиме и основа о којој може да се дискутује.

Прилично дуготрајна излагања била су оживљена понеком реакцијом из публике као рецимо, када је тачно у подне неколико учесника у последњим редовима подигло насловне странице Данаса у знак протеста против медијског мрака, али се говорници на овај гест нису обазрели.

Жустрију полемику са министром културе и његовим помоћницима, покренуо је Саша Илић, писац и коментатор Пешчаника.

"Ова стратегија има темељни проблем, а то је регресија", истакао је Илић додајући да стратегија развоја културе не унапређује наш систем. Ово је пропраћено јаким  аплаузом а Илић је поручио: "Наша грађанска и морална дужност је да коригујемо ову стратегију и да је не усвојимо у оваквом облику. Неговање писма и језика је нешто што стоји у Уставу Републике Србије и не можемо Стратегију развоја културе Србије користити за развој идеологије чувања језика и писма. Језик и писмо се подразумевају и нема разлога да се од тога прави милитантни програм у виду развоја Стратегије културе."

"Тако је!", узвикнуо је део аудиторијума и поздравио његове речи аплаузом, док је други део узвратио да "није тако". Илић је додао и да му је важно да се читав догађај снима и бележи, због тога што жели да остане за будућност и то да неки људи у Србији, који нису били у могућности да учествују у јавној дебати, а ова овде и није заправо то, јер многе институције културе, локални делатници, многе битне организације у култури које постоје овде нису биле укључене, нити у формулацију оваквог програма. Илић се осврну на излагање професора Вељка Брборића, који се залаже за очување ћирилице и српског језика, уз оцену да је његов програм "врло опасан".

"Он не говори о афирмацији, него о дискриминацији пар екселанс", истакао је Илић, додајући да се заправо тражи усвајање закона по којем ће се фаворизовати књиге које се пишу на ћирилици, медији који су ћирилични , фирме са логом на ћирилици. "О чему говоримо, шта се дешава са оним остатком културе, важним делом српске савремене културе?", запитао се Илић. 

"Овде су били људи из НКСС са прогласом који је потписало 80 битних организација у култури ове земље. Те организације имају веома значајне програме европских димензија и ви не можете да кажете да је та сцена небитна. Она је итекако важна, а читава ова стратегија је окренута ка прошлости, ка неким идејама, када говоримо о културном простору - идејама Добрице Ћосића и Милорада Екмечића, који имају пуну подршку овог Министарства културе. Ми не желимо тако нешто, него модерну стратегију српске културе. Уколико идемо ка тој Европи, дај да имамо и такву стратегију", закључио је Илић. Његово питање на крају упућено ауторима Стратегије је гласило - због чега од ове стратегије правите идеолошки и националистички програм кад имамо решен проблем језика и писма?

Министар Вукосављевић је одговорио Илићу да би било боље да сличне опсервације буду формулисане писаним путем ради прецизности и предложити адекватнију. "Тако једино можемо доћи до решења", рекао је Вукосављевић и истакао да се не слаже са Илићевим ставом.

 "Не слажем се са вашим оценама. Мислим да сте употребили неколико општих места која се појављују кад год се помену придеви српски или српска култура... Паушалне процене да је Министарство окренуто идејама Добрице Ћосића и Екмечића би захтевало извесна прецизирања како се не би претворило у извесне идеолошке инвективе", констатовао је министар и предложио да би с тим у вези могла да се организује посебна дебата.

"Важно је прецизирати на које идеје Добрице Ћосића и Миодрага Екмечића се мисли и шта је у њима спорно... Отворени смо за дијалог. Није тачно да игноришемо НКСС", нагласио је такође, додајући да је Министарство са њима разговарало и о Стратегији и да је неколико њихових предлога прихваћено.

"Што се тиче јавности и могућности за дебату, ми нисмо, признајем, успели да смислимо на који начин би се једна разумна јавна расправа могла одигравати осим на овај начин", закључио је Владан Вукосављевић овај део свог одговора.

Неутралност - анационалност

"Мислим да је Стратегија с идеолошког аспекта неутрална осим ако за претпоставку не узмемо да је свако помињање, експлицитно или имплицитно идентитетских питања једне културе самим тим и идеолошки став, што се може узети и као тачно и као тема за полемику", казао је, између осталог, Владан Вукосављевић одговарајући на постављено питање Саши Илићу. Он је додао да је Министарство истински заинтересовано за такву врсту дијалога и да позива Илића, његове колеге који заступају сличне ставове, представнике НКСС и све друге које желе да о томе воде дебату. Илић је узвратио да сматра да је Стратегија за 10 година по себи идеолошки продукт, као да мисли да је он погрешно перципиран јер није, како је рекао, ни "антинационалан, ни анационалан", али да би желео да ова Стратегија буде нешто што трасира ову културу ка модерним токовима.

Финални документ Стратегије биће готов половином октобра

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић истакао је у свом уводом излагању да је ово први пут у историји да Србија има документ који треба да определи главне путеве развоја културне политике. Он је напоменуо да стратегије нису алат конкретног решавања проблема, већ да су, када се усвоје, документ који представља разумно и чврсто опредељење којим путевима треба ићи, а које нове путеве треба трасирати.

"Стратегија сама по себи неће дати резултате, али ће бити знак темељног опредељења друштва у датом тренутку", сматра министар. 

Он је подсетио да су две начелне ствари које се налазе у уводу Стратегије дефиниција српског културног језгра, што је уједно и први покушај да се домаћа култура дефинише, и српског културног простора. По његовој оцени оно најбитније што се налази у Стратегији је покушај да се држава Србија определи да почне са већим издвајањима за културу.

"Наша издвајања за културу су мала, али кроз овај стратешки документ предложили смо да повећања из буџета буду већа, стабилна, одређена, јасна и стимулативна", напоменуо је Вукосављевић. Он је додао да су наглашени и капитални инвестициони пројекти који би у наредних десет година морали да буду довршени. Како је напоменуо, неки од њих ће ускоро бити и отворени попут Музеја савремене уметности и Народног музеја у Београду.

"Без обзира ко буде на власти до тада, стратешки документ овог типа би требало да представља опште друштвени консензус око оних питања која су неспорна међу посленицима културе", истакао је министар Вукосављевић.

Он је рекао да је стигло пуно ставова, мишљења и предлога и истакао да су критике већ узете у обзир, али и да ће на њих додатно бити усмерена пажња након окончања јавне расправе. Финални документ, уз усвајање одређених сугестија, треба да буде готов половином октобра. Поред Вукосављевића уводне говоре одржали су и управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, директор Завода за проучавање културног развитка Вук Вукићевић, професор Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић, професор Факултета ликовних уметности Никола Шуица и директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић. Јавне расправе о предлогу "Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027" до сада су одржане у Новом Саду, Суботици, Ужицу, Косовској Митровици, Крагујевцу и Нишу. 

НСК: Са усвојеном стратегијом могуће је бољи Закон о култури

Национални савет за културу је на 53, 54. и 55. редовној седници разматрао нацрт Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027. године, саопштио је НСК. Чланови Савета изразили су задовољство што је коначно пред јавност изнет текст који би, уз извесну дораду, измене и допуне могао бити квалитетан основ за заокруживање законске регулативе у области културе. Тек са усвојеном стратегијом могуће је доношење бољег Закона о култури а из тог кровног проистекли би сви појединачни закони који у овом тренутку недостају - о позоришту, заштити баштине..., сматрају у НКС.

"У делу у којем се набрајају димензије српске културе свакако је, пре многих које су наведене, потребно додати хуманистичку и критичку димензију. Задатак културе је, између осталог, да однегује и охрабри самосвесну индивидуу а то је, чини се, у Нацрту стратегије недовољно јасно истакнуто", наводи се у саопштењу. Они напомињу да ће њихове примедбе бити достављене Министарству културе и информисања.