Трибина о ћирилици - статусу и односу у Србији, региону, ЕУ
На Сајму књига вечерас је одржана трибина "Шта да радимо с ћирилицом?" на којој су говорили професори Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић и Александар Милановић, проф. Јелица Стојановић са Катедре за српски језик и јужнословенске књижевности у Никшићу и председница Матице српске у Црној Гори, историчар Синиша Стефановић и Иван Стратимировић из Удружења грањана "Култура ћирилице".
Ковачевић и Милановић, чланови Радне групе за израду предлога за измену и допуну Закона о службеној употреби језика и писма, скренули су пажњу на статус ћирилице у Србији, однос према ћирилици у земљама бивше Југославије и Европске уније и осврнули се на многобројне коментаре оних који последњих месеци се противе мерама заштите ћирилице, сматрајући да за то нема потребе.
Милановић је као један од главних аургумената оних који се противе мерама за заштиту ћирилице, које су предвиђене и нацртом Стратегије развоја културе, навео то да се она учи у школи.Он сматра да је чак и то упитно јер се сваке године на пријемном испиту на Филолошком факултету, на коме се тест попуњава ћирилицом, појави десетак оних који кажу да не знају ћирилицу, те Милановић скреће пажњу на диспропорцију законске регулативе и статуса ћирилице у јавној употреби, где је потискује латиница.Ковачевић је скренуо пажњу и да се у Европској унији различито говори о бугарској и о српској ћирилици."Сматра се да је Србија двоазбучна земља, а Бугарска једноазбучна те Бугари немају шта да бирају, а ми смо изабрали латиницу и другачије речено - ми хоћемо да укинемо латиницу. Срби су били двоазбучни народ када су ћирилица и латиница биле уставно равноправне и у Загребу и у Београду", објаснио је он.Ковачевић скреће пажњу и да, ако нам други одређују шта нам је култура, онда ћемо поставити ускоро питање где нам је српски језик.
"Хрватски је постао званични језик Европске уније, а без њихове сагласности српски језик не може постати језик Европске уније", навео је он.Ковачевић је рекао и да је странцима пођеднако неразумљив натпис "Чачак" и када је на латиници и када је на ћирилици због графема које они немају у својој латиници.
Он је истиче и да не стоји тврдња појединих издавача да, ако штампају своје књиге на ћирилици, она ће се слабије продавати у земљама региона."Направите једно дело против Хрвата и штампајте га на ћирилици, па видети колико ће га Хрвата прочитати. Штампајте га само у Загребу и гарант ће бити 101 приговор, и видећете да сви Хрвати знају ћирилицу", сматра он.Милановић се надовезао да званични подаци показују да је продаја српских књига и у Босни и Херцеговини и у Хрватској готово безначајна.Милановић је поменуо да је крајем септембра у Словенији плаћена казна од 10.000 евра због билборда на коме је на енглеском писало "Welcome to", док се Срби, како каже, проглашавају националистима, нацистима и фашистима када штите своју ћирилицу.Стојановић је скренула пажњу на "потпуно латиничење Црне Горе".
"У Црној Гори по Уставу ћирлица и латиница су равноправне, а у пракси ћирилица је нестала. Да би се, рецимо, добило сведочанство из школе на ћирилици, мора да се пише посебан захтев и онда се наилази на велики број препрека да многи због тога одустају. Ко се у Црној Гори определи за ћирилицу, сноси санкције, на овај или онај начин", рекла је она.
Стојановић је упозорила на јаке механизме власти у Црној Гори да се избрише ћирилица, а Ковачевић је приметио да су српски језик и ћирилица у Црној Гори постали идентитетски критеријум - "ко пише ћирилицом је Србин, а ко не пише, није Србин".Стојановић је навела и да док се у Црној Гори "бежи од ћирилице", истовремено у свим уџбеницима стоји "да је Мирослављево јеванђеље писано такозваним црногорским језиком".
"И Хрвати хоће да присвајају српско духовно наслеђе писано ћирилицом, почев од Мирослављевог јеванђеља. Хоће и заговорници такозваног босанског језика да све што је на простору садашње државе БиХ подведу под босанско, па им ту не смета ћирилица. Хрватима није сметало да прогласе хрватску ћирилицу, да подигну споменик ћирилици код Дубровника, а истовремено је уништавају", рекла је она.
Модератор трибине Сања Милић поменула је да када се у Србији заврши курс грчког или руског језика, који немају латинична писма, добија се сертификат на том језику, а на другој страни је написан на српском језику, али латиницом."Ако одете на сајт Марија Варгаса Љосе, видећете да су ''Просветина'' издања његових књига на српском језику штампана осамдесетих година у Београду латиницом, каталогизована као издања на хрватском језику", навела је Милић.
Милановић пак наводи да улива наду у опстанак ћирилице то што, где год да је предавао - од Београда преко Бијељине и Пала до Добоја, свуда када је тражио од студената да му се потпишу да су били на предавању, они су то чинили ћирилицом.
