Очување ћириличког писма једно од најважнијих питања културне политике

Питање неговања српског језика и очување ћириличког писма нека су од најважнијих питања културне политике, рекао је ресорни министар Владан Вукосављевић, потписујући споразум о сарадњи са Одбором за стандардизацију српског језика.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић и председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић потписали су данас Протокол о сарадњи, чиме је, како су истакли формализована и институционализована досадашња успешна сарадња између Министарства и Одбора.

Вукосављевић је рекао да је Одбор најважније тело које се бави питањима језичке културе, језичког стандарда и језичких норми, које брине о језику и заштити ћириличког писма.

Министарство културе, према његовим речима, сматра да су питања неговања српског језика и очувања и неговања ћириличког писма нека од најважнијих питања културне политике, а овим протоком, како је нагласио, желе да покажу заинтересованост државе за вођење рачуна о битним питањима језичке културе.

Констатовао је да постоје потребе за аутентичним тумачењима, попут недоумице око означавања држављанства у пасошима и у тим приликама друга министарстава обраћају се Министарству културе, а оно саветује Одбор.

"Сва питања у области деловања и постојања једног друштва су директно или индиректно везана за културу и сведоци смо да настају многи језици, државе, постоји одређени политички инжињеринг поготово када је реч о језику. Многи фактори утичу на културу говора, као што је велики уплив туђица, стварање новог језика захваљујући новим технологијама и јасна је потреба да се чешће заузимају званични ставови око језичких недоумица", рекао је Вукосављевић, подсетивши да је Одбор још пре 15-так година дао упутство да се валута ЕУ на српском зове "евро", а не "еуро".

Министар је подвукао да је неговање културе говора, језичке културе, опште писмености и предузимање мера за заштиту ћириличког писма један од неколико приоритета културне политике Србије.

Вукосављевић је навео и да је с тим у вези у процедури Владе Србије Предлог измена и допуна Закона о језику и писму.

"Језичка политика обухвата широко подручје, важно за опстанак једног друштва и нације и тиче се службене, односно јавне употребе језика и писма, што су у свим другим земљама синонимни појмови и што треба да уважи и наша правна терминологија, а ту је остваривање културних права националних мањина у овој области", рекао је Вукосављевић и констатовао у погледу мањинских права највише степен примене европских стандарда.

Министар је рекао и да сматрају да је ћирилица угрожена, јер је једно писмо живо у мери у којој се употребљава, а дух времена, међународне околности, развој технологије и савремени начини комуникације гурају латиницу у први план.

"Мере заштитне ћирилице нису мере против латинице. Свако је приметио скоро потпуну доминацију латинице на исписима на локалима и објектима и ако се тај тренд настави, може се десити за деценију-две да ћирилица буде потпуно истиснута из јавне употребе", упозорио је он.

Вукосављевић је нагласио да у јавном и политичком животу и у медијима постоји простор за побољшање нивоа културе говора и да ће Министарство наставити, у складу са својим капацитетима, да подстиче, брине и учествује у свим процесима који за циљ имају побољшање језичке културе, нивоа опште писмености и чување стандарда и норми српског језика.

Танасић је подсетио да је Одбор за стандардизацију српског језика формиран пре 20 година, али да је тек доласком министра Вукосављевића на ту функцију успостављена сарадња струке и државе каква мора да буде када је посреди брига о језику и писму, осмишљавање и спровођење језичке политике.

Он је рекао да и друга министарстава треба да буду свесна постојања Одбора и да га консултују како би се избегле грешке.

Потписивању протокола присуствовали су чланови Одбора, академик Академије наука и уметности Републике Српске Слободан Реметић и професори Милорад Дешић, Вељко Брборић, Милош Ковачевић и Александар Милановић.