У Вуковару укинута ћирилица и званична употреба српског језика

Градско веће Вуковара донело је одлуку о изменама Статута Града Вуковара, чиме је избрисана одредба о званичној употреби српског језика и ћириличног писма на подручју града Вуковара.

Градско веће Вуковара донело је одлуку о изменама Статута Града Вуковара, чиме је избрисана одредба о званичној употреби српског језика и ћириличног писма на подручју града Вуковара.

Том одлуком је изван снаге стављена Статутарна одлука о остваривању равноправне званичне употребе језика и писма српске националне мањине на подручју Града Вуковара, која је припадницима српске националне мањине давала право слободне употребе српског језика и ћириличног писма у друштвеном и јавном животу, те у званичној комуникацији у јавним пословима из самоуправног делокруга Града Вуковара, преноси Н1 Загреб.

У појашњену одлуке о изменама Статута Града Вуковара, наведено је да је тој одлуци претходила објава званичних резултата пописа становништва спроведеног 2021. године, у складу са којима у граду Вуковару живи 29,73 посто Срба, што је мање од једне трећине од укупног броја становника града, те на тај начин не остварују право на званичну употребу српског језика и ћириличног писма на подручју града Вуковара.

Тим поводом огласио се председник Демократског савеза Срба и вуковарски градски већник Срђан Милаковић, поручивши како је “то поклон вуковарским Србима на крају године од политичке гарнитуре на челу са градоначелником Пенавом”.

“Овим је окончано десетгодишње насиље над ћирилицом и српским језиком, у ком времену је од разних државних тела учињено све да до примене овог права српске заједнице никада ни не дође. Попис становништва 2021. чекао се као спасоносно решење у нади да ће Срба у Вуковару бити мање. Иако је исти показао постотак заступљености српске заједнице од готово 30 посто – никоме ни на памет није пало да се ово право српске заједнице у Вуковару задржи”, наводи Милаковић.

Закључује како је укидање права Србима у Вуковару на двојезичност, још једна од многих порука српској националној мањини од политике и институција у Републици Хрватској – да се права која су јој законом загарантована “примењују на ‘кашичицу’ и од случаја до случаја, а да правне заштите пред институцијама у Републици Хрватској нема”.