Кад се хоће, све се може
„Политика” је 15. и 18. септембра у рубрици „Погледи” објавила дописе читалаца Предрага Пејовића и Милована Ђорђевића.
„Политика” је 15. и 18. септембра у рубрици „Погледи” објавила дописе читалаца Предрага Пејовића и Милована Ђорђевића. У првом се износи да у Србији ПТТ систем не подржава операције на ћириличном писму, док г. Ђорђевић пише да је на пропутовању кроз Бугарску запазио да су у тој држави сви натписи градова и улица искључиво написани ћириличним писмом. Желим да изнесем запажање на исту тему.
Цео радни век провео сам на раду у „КокаКоли” Земун. Сећам се да су још 1968. године, када је почела производња „кокаколе” у Србији (Југославији) са нашом амбалажом из продавница враћане и боце „кокаколе” бугарске фабрике са ћириличним натписом. Ове године сам у Турској видео боцу „кокаколе” произведену у Бугарској са истим, ћириличним натписом. Мислим да није било лако Бугарима да моћној компанији наметну свој захтев да њихов лого на боци у Бугарској буде исписан ћириличним писмом, али су ипак успели.
Жика Мартиновић, Земун