Дан словенске писмености и бугарске просвете и културе

"Корачај‚ народе препорођени‚ ка светлој будућности корачај..." Нема Бугарина чије срце не би задрхтало кад чује почетак ове песме. Њени стихови и мелодија су дубоко уткани у нашу свест од тренутка када смо први пут прешли школски праг.

Називамо 24. мај најсветлијим бугарским празником, јер не постоји светлији празник од дана када славимо стварање словенске азбуке и првог словенског књижевног језика, као и достигнућа бугарске просвете и културе. То је дан на који одајемо захвалност и изражавамо пијетет према ствараоцима словенске писмености и књижевности‚ пресветој браћи Константину-Ћирилу Филозофу и Методију.

© Фотографија: www.pravoslavieto.com

Крајем 1980. године папа Јован Павле Други прогласио је двојицу светаца заштитницима Европе. Многи бугарски и светски научници су своје креативне напоре усмерили на истраживање њиховог животног дела. Према доц. др Славији Брлијевој, директору Ћирило-Методијевског научног центра при Бугарској академији наука, традиција свете Солунске браће и њихових ученика јесте један од симбола словенског идентитета. Доц. Брлијева враћа нас у далеки 9. век када је створена словенска писменост:

"Прва азбука коју је створио Константин-Ћирило Филозоф је глагољица. Она одражава фонетске особине говора бугарских Словена из околине Солуна. То је доказано, јер постоје фонеме које су типично бугарске и не могу се назвати другачије. Глагољица је прво словенско писмо које су Ћирило и Методије однели у Великоморавску кнежевину. Тамо их је, на молбу моравског кнеза Растислава, послао византијски цар Михаило III да проповедају хришћанство на словенском језику и шире писменост међу тамошњим Словенима. Тај задатак је био велики и деликатан. У оно доба је кнез Растислав водио борбу против политичког утицаја Франачког царства и франачких свештеника који су на подручју његове простране државе ширили хришћанство на латинском језику. Управо у Великоморавској кнежевини почиње процват словенске писмености који је трајао око две деценије."

867. године словенски просветитељи и мисионари су отишли у Рим. Папа Хадријан II је благословио словенске књиге и одобрио богослужење на црквенословенском језику, чак је сам одржао литургију на њему у катедрали Светог Петра.

"После Ћирилове смрти у Риму Методије се вратио у Велику Моравску и наставио њихово заједничко дело. Након његове смрти у Моравској је забрањена словенска литургија, а ученици Свете браће су протерани из те земље и кренули према Бугарској - прича доц. Брлијева. - У житију једног од њих – Климента Охридског, које је написао архиепископ Теофилакт Бугарски, налази се веома леп текст који описује долазак ученика Ћирила и Методија у бугарску државу: „ И они су чезнули за Бугарском, у њу су се уздали, јер су знали да ће им дати мир“. А кнез Борис Први их је радо примио и обезбедио свиме што им је било потребно да развијају свој просветитељски рад и да наставе апостолску мисију и стваралачку делатност својих учитеља. Током употребе глагољице настала је и ћирилица коју су у Бугарској створили следбеници Ћирила и Методија. Наметање ћирилице је у извесној мери резултат њеног коришћења у писаној пракси државне управе. Она је писмо, много лакше за употребу. Бугарски археолози су, међутим, пронашли довољно доказа о заједничком коришћењу два писма. Постоје бројни натписи на глагољици и ћирилици. Има и много значајних старобугарских рукописа у којима се паралелно користе оба система писања и писма, све док је ћирилично писмо коначно заменило глагољичко на бугарским просторима. Међутим, у Хрватској је глагољица била у употреби до краја 19. века."

© Фотографија: Вергил Митев

Ученици Ћирила и Методија основали су у Бугарској две књижевне школе: у Преславу и Охриду‚ у којима се развио богат преводилачки и књижевни рад. Поред наслеђа Свете браће, ова делатност је поставила темеље развоја бугарске, српске, руске и румунске књижевности. А ћирилицом се данас служе милиони људи у Европи и Азији. Уласком Бугарске у ЕУ 2007. године ћирилица је, поред латинице и грчког алфабета, постала треће службено писмо заједнице.

У данима прославе светлог Празника слова као што смо још као деца називали 24. мај, у Софији и у Братислави, главном граду Словачке, приређене су две изложбе у организацији Ћирило-Методијевског научног центра при Бугарској академији наука. Оне су у склопу националног програма обележавања 1150–годишњице стварања прве словенске азбуке и Моравске мисије свете браће Ћирила и Методија. Изложба у Братислави посвећена је и 20-годишњици успостављања дипломатских односа између Бугарске и Словачке.

"Желимо да покажемо да је Бугарска земља старе графичке културе и да на нашем простору постоје трагови писмености из праисторијских времена, можда најстарији у Европи – каже доц. Силвија Брлијева. - Прабугарска традиција је приказана кроз камене стубове са натписима. У поставке су укључени најлепши познати и најстарији споменици писани глагољицом и ћирилицом, са посебним нагласком на паралелну употребу две азбуке. Излажемо и неколико платна која осликавају животно дело Ћирила и Методија, историју Моравске мисије, одлазак Солунске браће у Рим и освештавање словенских књига које су са собом понела. У фокусу пажње је и Прво бугарско царство /681-1018./ и подршка бугарске државе ученицима словенских првоучитеља и просветитеља."

Од 23. до 26. маја у Софији се одржава значајан културни догађај – Трећи међународни конгрес бугаристике. На њему је Ћирило-Методијевски научни центар организовао округли сто у оквиру обележавања 1150–годишњице стварања прве словенске азбуке и Моравске мисије Ћирила и Методија. Научници из Бугарске, Пољске и Италије дискутују о занимљивим питањима везаним за немерљиво велику заслугу пресвете браће за труд на превођењу богослужбених књига што није ништа мање важно од стварања система писма. "Управо ови преводи су развили књижевни језик, апстрактне појмове, лексички и културни систем које ми и дан данас користимо", рекла је доц. Славија Брлијева.

Превела: Марина Бекријева