Кристиан Паскојевић Више од 600 година у Дубровнику се користила ћирилица, првенствено као дипломатско средство

У склопу Мјесеца хрватског језика доктор знаности Кристиан Паскојевић одржао је у Салочи од зрцала предавање „Кнезу, Опћини и свој властели Дубровачкој - ћириличка кореспонденција као дио дубровачке средњовјековне дипломације“.

У хрватској и свјетској јавности мање је позната чињеница како се у сврху дипломатичке кореспонденције Дубровник служио и с ћириличким писмом. У комуникацији с многобројним славенским владарима, али и неким другим сусједним државама као што су Угарско Краљевство и Османско Царство, ћирилица је у већини случајева била преферирано средство комуникације. Њена упораба била је у толикој мјери раширена, да је управо Дубровник један од центара у којем се развила посебна иначица ове врсте писма – дипломатичка ћириличка минускула. Не треба, стога, зачудити податак како се управо у Државном архиву у Дубровнику чува велик број средњовјековних ћириличких повеља и докумената, чији се коначан број ни не зна – чинећи тако дубровачки Архив једним од најбогатијих извора ове врсте грађе уопће.

- До теме ћирилице сам дошао преко својег докторског студија и предавања односно вјежби из Славенске палеографије гдје ми је мој ментор, професор Жагар, заправо сугерирао да је то један велики корпус који нитко не обрађује и било би лијепо кад би се нетко тиме почео озбиљније бавити. Како сам завршио археологију и украјински језик и књижевност, ћирилица ми није била страна и транслитерирање односно вјежбе преписивања са ћирилице на латиницу су ми добро ишле. Пошто је сама палеографија 'археологија на папиру' тако сам некако кроз ћирилицу и палеографију успио повезати све те студијске групе и своје интересе, објаснио је Паскојевић.

Тема ћирилице данас је више него икада контаминирана политиком.

- Цјелокупна хрватска јавност, нећу говорити о знанственицима, има неки 'комплекс' од ћирилице. Ако узмемо Херцигоњину крилатицу “Трописмености и тројезичности хрватског средњовјековља“, јасно је да ћирилица неоспорив дио нашег културног идентитета. Не улазећи у догађања и модерних, не тако далеких времена, при проучавању ове теме која стварно богата и захвална, требало би политику ставити на неки начин са стране, бар ту свакодневну гдје се ћирилица заправо користи у контексту, могу слободно рећи, политичке трговине, коментирао је предавач.

Потом се осврнуо на саму теме предавања.

- Дакле, оно што сам обрађивао и у свом докторату, почетке кориштења ћириличке кореспонденције можемо пратити од краја 12. стољећа, до Повеље Кулина бана, појачано је кориштење негдје у 14., а кулминација у 15. стољећу. С ренесансом и хуманизмом се та упораба смањује што и због доласка Османског Царства које је покорило већину славенских сусједа Дубровника и с којим је Дубровник првенствено водио ту врсту кореспонденције. Занимљиво је да је наставио ћирилицом комуницирати с Османлијама и то све до 19. стољећа, рекао је Паскојевић.

Но, зашто су Османлије толико дуго његовале кореспонденцију на ћирилици?!

- Чини ми се да је то највјеројатније због практичности јер је Османско Царство било доста велико и с разним политичким субјектима комуницирали су овисно о језику и о писму. У том тренутку им се чинило са славенским сусједима односно субјектима, а касније и с Дубровником који је с њима већ имао ћириличку кореспонденцију, природно наставити дописивати се на том писму.

Намеће се питање је ли ћирилица значила и неки престиж?!

- Неки друштвени престиж не могу рећи да је значила, али сигурно да су Османлије односно да је Османско Царство требало писаре и стручњаке који су познавали ћириличко писмо. Исто као и у Дубровнику, који је имао дубровачку, славенску канцеларију, а почеци су с романским писарима који су били биграфични, образложио је стручњак.

Није ћирилица своју употребу пронашла искључиво у дипломацији.

- Ћириличка кореспонденција није била резервирана за дипломатичко дописивање између разних државних субјеката, него постоје и примјери литургијских ћириличних споменика, чак и књижевних… Ту је тако ћирилични првотисак, ћирилички молитвеник римокатоличког обреда Од блажене госпође офичје из 1512. или можемо чак издвојити занимљивост да су први ренесансни стихови у дванаестерцу записани на маргинама латиничког статута који је настао између 1421. и 1431., навео је излагач.

У Дубровнику је постојао прилично дуг континуитет учења ћирилице.

- Ако узмемо да је полазна точка Повеља Кулина бана, а завршна већ споменуто писмо с почетка 19. стољећа грофа де Наталија, онда добијете неки континуитет мало више од 600 година кориштења тог писма. У којој мјери, то овиси о временском периоду, о разним стољећима… Сигурно је у 14. И 15. стољећу била заступљенија него послије турских освајања. Ћирилица, иако је била кориштена и међу пуком, била је заправо првенствено кориштена као дипломатско средство.

Тадашњи и данашњи облици ћирилице се разликују.

- Разликује се у толикој мјери да су многи истраживачи из средине 20. стољећа, примјерице и Решетар и Чремошник говорили да се канцеларијска, минускулна ћирилица не може читати с основним знањем само ћириличког писма. Она се разликује и по линијском суставу и по карактеристичним словима, односно облицима који су нешто друкчији због тог четверолинијског сустава и самим тим на прву ју је јако тешко читати.

- На простору Републике Хрватске ћирилица се није користила само у Дубровнику, значи Пољица су била јака, босански фрањевци су се исто тако јако пуно дописивали ћирилицом - уз глагољицу, била је једна од хрватских писама, али уствари томе није толико придонијело пад Османског Царства односно губљење његове важности колико аустријска управа која је радила на томе да ипак уведе неку систематизацију у смислу да латиница постане стандард, закључио је Паскојевић.